Tradiciju bake Vuke Drljić i drugih predaka po ženskoj liniji poznatih u Potkozarju po sakupljanju lekovitog bilja, čajevima i melemima za svakojake boljke nastavila je Nevena Drljić, profesorica prehrambene tehnologije u dubičkoj Mešovitoj srednjoj školi.

Izvor: blic.rs

Mlada zaljubljenica u prirodu smatra da su njive, livade i šume Kozare, Prosare, Knešpolja, Knežice i drugih mesta u okolini Kozarske Dubice bogati lekovitim travama i drugim biljem ali se ova prirodna blagodet nedovoljno koristi. 

Dugačak je spisak biljaka kojima je obdarena Kozara, cvetnih proplanaka i šuma koje mogu pomoći ljudima ukoliko se pažljivo odaberu, iskoriste za čajeve, masti ili naprimer iskoriste privijanjem na bolna mesta, priča Nevena koja radnim danima predaje u školi a posle časova ili vikendom sakuplja lekovito bilje.

– Ovde ima mnogo hajdučke trave, kantariona, maslačka, bokvice, kamilice, koprive, belog i crnog sleza…potom bagrema, lipe. U zasadima uspevaju i ruzmarin, lavanda, neven, kadulja. Svaka od tih biljaka je rezervoar zdravlja – smatra Nevena koja je, po uzoru na baku Vuku iz sela Čitluk, a potom i majku Dragicu nastavila porodičnu tradiciju.

Po tome je i ona postala poznata jer se veoma temeljito posvetila izučavanju svojstava bilja i njegovu primenu u svakodnevici svojih komšija, sugrađana i drugih koji dele isto mišljenje, opredeljenih da svoje zdravstvene poteškoće rešavaju na bazi prirodnih potencijala.

– Baka Vuka koju su po čajevima i melemima poznavali u celom Potkozarju, ukazala mi je na blagodeti prirode i načinu korištenja lekovitog bilja. Njeni recepti, lonac različitih trava koji satima kuva na šporetu i širi opojan miris, davno su probudili su moju maštu, još u detinjstvu a time i moju želju da se i ja uz tome okušam, da radim u laboratoriji i proizvodim preprate na bazi priorode – ispričala nam je Nevena koja je i ime dobila po ukrasnoj biljci čiji osušeni cvetovi se upotrebljavaju kao sastojak masti za lečenje upale sluznice.

Sklonost ka prirodi odredila je i njen životni poziv. Nevena je stekla zvanje diplomiranog inženjera prehrambene tehnologije, a svojim učenicima svakodnevno objašnjava potrebu čuvanja prirode te potom i njeno korištenje. Ona se često poziva na svoje pretke koji su to davno prepoznali i u selu Čitluk, u Potkozarju, gde su živeli, tome su bili veoma mnogo posvećeni.

– Nisam u svome životnom opredelenju imala mnogo izbora jer je to sudbinski određeno. Tradiciju i znanje koje su mi prenele baka i mama unapredila sam naukom, znanjem stečenim tokom školovanja. Sada mnogo vremena provodim berući biljke i pripremajući čaj sastavljen od pet vrsta trava koji je svojevrstan eliksir zdravlja. Potrebno je pet sati kuvanja, a isto toliko vremena traje i priprema melema. Njihova primena je veoma široka, a efekti davno dokazani – kaže Nevena Drljić, Dubičanka odlučna da sugrađanima ukaže na bogatsvo svoga kraja, na nezagađenu priorodu i svojevrstan rudnik zdravlja, piše Srpskainfo.

– Posle završetka fakulteta pre tri godine, nisam odmah uspela da se zaposlim. To vreme iskoristila sam za intenzivnije sakupljanje bilja, pravljenje čajeva i melema. Pomagali su mi, što je i sada slučaj, snaha i brat. Moje dileme da li time da se ozbiljnije bavim, bile su na velikom iskušenju zbog ljudi koji su navikli na bakine meleme. Posle njene smrti oni su i dalje dolazili našoj kući i raspitivali se da li je to neko nastavio, ima li još melema i čajeva koje je ona pripremila, da li je ko od nje nauči da to radi. Zato sam odlučila da to ja preuzmem i još više unapredim – ispričala nam je Nevena, veoma vredna i ljubazna devojka koja je u bilju, među lekovitim travama pronašla svoj svet zdravlja, veliko zadovoljstvo, preuzela odgovornost prema precima. 

Najveća nagrada, kaže Nevena, za nju su pohvale prijatelja i sugrađana koji su pomoću njenih čajeva i melema poboljšali zdravlje, vratili fizičku i duhovnu snagu, ublažili ili rešili široki spektar zdravstvenih problema.

Upravo je to iskustvo nedvosmisleno potvrdilo da „priroda ima lek za svaku boljku i da to samo treba iskoristiti”, uverena je Nevena.

Facebook komentari: