Kroz istoriju, bio je pun otrova, a smatran je i „dokazom“ veštičarenja. Pogađate o čemu je reč?

karmin, žena, zenaFoto: Guliver/Getty images/Thinkstock
Izvor: mondo.rs

Verovatno nema žene koja baš nikad nije stavila karmin. Neke ne mogu da zamisle da uopšte izađu na ulicu bez malo boje na usnama, neke ne vole naročito taj osećaj, pa karmin stavljaju samo u specijalnim prilikama, ali svaka ga je probala bar jednom u životu. Ako ništa drugo, kao devojčica, igrajući se maminom šminkom.

Ali, bez obzira na to da li ne možete da zamislite dan u kojem nemate omiljeni ruž na usnama ili više volite samo malo sjaja, ove zanimljivosti o karminu će vas verovatno zabaviti. Pa, da krenemo redom, sledi 26 činjenica o karminu koje verovatno niste znali…

1. Postoje arheološki dokazi da je karmin u nekoj praformi korišćen još u vreme Sumerskog carstva, dakle, oko 5.000 godina pre nove ere.

2. U drevnoj Grčkoj, karmin se smatrao skandaloznim, i koristile su ga uglavnom prostitutke.

3. Ovakav stav rezultirao je zakonom – kurtizane koje bi bile „uhvaćene“ bez karmina koji bi jasno stavljao do znanja o kakvim se ženama radi, mogle su biti procesuirane, a zatim i osuđene za „lažno predstavljanje“. Jer, ako nisu nosile kamin, neko ih je mogao smatrati – damama.

4. U doba antičke Grčke, karmini su pravljeni od prilično neobičnih sastojaka (iz današnje perspektive) – recimo, u izradi je korišćen znoj ovaca, ljudska pljuvačka i govanca krokodila.

5. U vreme Rimskog carstva, karmine su nosili i muškarci i žene, i to je bila oznaka klasne pripadnosti, a ne pola.

6. Rimljani su karmine pravili od gline, uz dodatak pigmenata iz rude gvožđa i jedne prilično rasprostranjene vrste smeđih algi. Problem je bio u tome što su te alge u sebi imale prilično visok sadržaj žive, pa je karmin bio potencijalno opasan po život.

7. Prost puk je u nedostatku novca usne bojio crnim vinom. Efekti su bili kratkotrajniji, ali potpuno bezopasni po zdravlje, pa je u ovom slučaju sirotinjsko rešenje ipak bilo „pobedničko“.

8. U srednjovekovnoj Engleskoj „žene koje su se šminkale bile su smatrane đavoljim sledbenicama“, pošto je u to doba bilo raspporostanjeno uverenje da je bilo kakvo „doterivanje“ lica, i bilo kakvo ukrašavanje zapravo nepoštovanje božjeg dela.

9. U drevnoj Mesopotamiji, karmini su sadržali i prašinu koja se dobijala mrvljenjem dragulja, pa su tako postizali efekat koji danas prave šljokice.

10. U južnoj Aziji, efekat rumenijih usana postizao se sokom betela. Kada se žvaće, lišće ove biljke ispušta crveni pigment, ali su i tu posledice po zdravlje bile prilično opasne.

11. Karmin u olovci izumela je kraljica Elizabeta I (ili neka od njenih služavki, što je verovatnije). Gipsani prah bio je mešan sa malo vode i pigmenta, a onda bi dobijenu pastu oblikovali u štapić nalik na današnju olovku za usne.

12. Elizabeta I doprinela je popularnosti karmina, i odjednom je karmin postao pravo blago. Smatran je toliko dragocenim, da je bilo perioda kada je priman i kao zamena za novac!

13. U to doba, verovalo se da karmin ima životvorne moći, pa ga je kraljica Elizabeta stavila čak i kad je bila na samrtnoj postelji.

14. Mit koji se širio oko karmina bio je toliko snažan i rasprostranjen, da je oko 1500. godine donet zakon po kojem se „korišćenje šminke da bi se Englez namamio u brak kažnjavalo kao veštičarenje“.

15. Prvi komercijalni karmin u formi kreme za usne na tržište je izbacija kompanija Guerlain davne 1828. godine.

16. Prvi karmin u metalnom pakovanju nalik ovome koje danas koristimo patnetiran je 1915. od strane kompanije Scovill Manufacturing, koja postoji i danas, ali je promenila polje delovanja i više nema nikakve veze sa šminkom.

17. Prosečna žena u Sjedinjenim Američkim Državama za života će na karmine potrošiti oko 1.780 dolara.

18. Navodno, najsigurniji način da „pogodite“ odgovarajuću nijansu karmina u boji kože je da ga izaberete tako da „gađa“ boju vaših bradavica.

19. Često se može čuti da žene tokom života nehotice, oblizujući se, pojedu 1,8 kilograma karmina. Koliko je to sumanuto shvatićete kad uzmete u obzir da bi to značilo da pojedu 533 karmina (to je odgovarajuća težina). OK, određenu količinu pojedemo sigurno, ali iako je nemoguće utvrditi koliko je to tačno, jedno je sigurno – nije ni blizu 1,8 kila.

20. U vreme ekonomskih kriza, prodaja karmina, naročito crvenih raste. Nema se para za luksuz, ali za sitne radosti koje popravljaju raspoloženje, kao što je na primer karmin, nekako se skrpimo.

21. Oko 1700. godine, dame u Americi nosile su kriške limuna koje su sisale tokom dana, da bi im usne bile rumenije.

22. U viktorijansko doba, karmin je izašao iz mode, i opet je proglašen „vulgarnim“. Ali, ovo je samo značilo da su se žene tajno sastajale da razmenjuju recepte za pravljenje ruževa za usne. Nešto kao sa alkoholom u doba prohibicije.

23. Crveni karmin može da vas podmladi, ali samo ako ubodete pravu nijansu. Zato, kad je jednom pronađete, ona ostaje vaša boja za ceo život.

24. Ideja o tome da je šminka neka vrsta „prevare“ bila je duboko utemeljena i u američko drušvo 16. veka. U nekim delovima zemlje, bilo je moguće dobiti poništenje braka ako je devojka tokom udvaranja nosila karmin, jer je to bilo izjednačeno sa „navođenjem“ i „obmanom“.

Podijeli: