Evo objašnjenja nekih od 15.000 idioma koje koristimo u svakodnevnom jeziku, a ne znamo njihovo poreklo, poput nadžak-babe, Potemkinovih sela, španskog sela…

Idiomi su ustaljeni izrazi ili frazeologizmi kojima se služimo kako bi što slikovitije objasnili nešto. Kako biste u svakodnevnom govoru ove naročite izraze koristili onako kako treba, nije zgoreg da znate kako su neki, od ukupno 15.000 njih, nastali.

Izdvajamo objašnjenja onih s kojima se, prema slobodnoj proceni, najčešće susrećemo.

Lupa kao Maksim po diviziji

Fraza se koristi kada hoćemo da kažemo da neko priča svašta, a ne kaže zapravo ništa, jednom rečju lupa gluposti. Iako na prvi pogled deluje kao da je reč o nekom čoveku, istina je da je “maksim” zapravo mitraljez nazvan po njegovom konstruktoru Hajramu Stivensu Maksimu. Korišćen je u Prvom svetskom ratu, a ispaljivao je 200 metaka u minuti.

Pijan k’o majka

Fraza se koristi za one, koji su se baš dobro “nacvrcali”. Postoje dva objašnjenja njenog porekla. Prema prvom, lekari su u stara vremena kao anesteziološko sredstvo za olakšavanje muka porodiljama koristili rakiju, te su često pred sam porođaj majke bile više nego ošamućene.

Prema drugom, pojam “majka” u ovoj frazi upotrebljen je u značenju zemlje. Razume se, zemlja mora da bude “pijana” (čitaj: natopljena vodom) da bi donela plodove. Potvrdu ovog objašnjenja nalazimo često u širem obliku ove fraze, koja glasi: “Pijan kao majka zemlja”.

(Gas) do daske

Fraza se koristi kada hoćemo da kažemo da nešto radimo kako treba, do samog kraja. Objašnjenje je jednostavno. Pod ispod papučice za gas često se naziva daskom. Odavde se idiom “do daske” proširio i na ostale primere, označavajući “do kraja”.

Plakati kao godina

Idiom se koristi kada hoćemo da kažemo da se neko baš naplakao.

Objašnjenje: Reč godina je nekada označavala oluju, kišu! Dokaz ovog tumačenja može se naći u rečnicima Matice srpske i SANU. Kada se zamene termini, složićete se, više je nego jasno značenje ove fraze.

Slepi putnik

Ovim idiomom se služimo kada hoćemo da kažemo da se neko prošvercovao. Objašnjenje je, međutim, dvojako. Prema prvom, poteklo je od toga što su nekada slepe osobe prevožene besplatno.

Prema drugom, putnici bez karte su nakon izlaska na svetlost dana posle skrivanja po budžacima bivali zaslepljeni svetlošću… No, lingvista Milan Šipka tvrdi da nijedno od ovih objašnjenja nije uverljivo i da se zapravo radi o jednostavnom prevodu nemačkog “blinder Passagier”. Pridev “blind” znači “slep”, ali je nekada označavao i “prikriven”.

Španska sela

Idiomom se služimo kada hoćemo da kažemo da je nekome nešto nerazumljivo, nepoznato ili strano. Postavljja se pitanje zašto ne kažemo “portugalska”, “nemačka” ili “rumunska” sela?

Objašnjenje daje lingvista Milan Šipka u knjizi “Zašto se kaže”. Prema njegovom zapažanju, reč je o doslovnom prevodu nemačkog izraza “spanische Dörfer”, s istim značenjem kao i kod nas.

Prvi je taj izraz upotrebio Johan Volfgang Gete u čuvenom romanu “Jadi mladoga Vertera”. Nemci su, naime, ono što je dolazilo iz dalekog španskog jezika osećali kao strano i nerazumljivo.

Takvi su izrazi, s istim značenjem, stvoreni i u drugim jezicima, npr. u španskom: “esto es griego para mi” (bukvalno: “to je grčki za mene”), isto kao i u engleskom: “it`s Greek to me”. Španci kažu i: “esto es arabigo para mi” (“to je arapski za mene”), a Francuzi: “c`est du chinois” (“to je kineski”) ili “c`est l`hebreu” (“to je jevrejski”).

Nadžak-baba

Ovim izrazom se služimo kada hoćemo da kažemo da je neko svadljiv i džangrizav.

Objašnjenje: Nadžak je turcizam, koji imenuje davno zaboravljeno oružje, ali i oruđe kojim se radilo na njivi. Njemu je kasnije u pogrdnom značenju dodat pojam “baba”, kako bi njime što uverljivije bile nagrđene žene “naopake” naravi koje su dugim jezikom sekle kao nadžakom. O tome zašto su žene nepravedno proglašene većim jezičarama od muškaraca, i zašto je baba od vajkada na Balkanu, za razliku od dede, zloupotrebljavana u pežorativnom smislu ćemo drugom prilikom!

Krokodilske suze

Fraza označava lažno oplakivanje ili sažaljenje nad nekim.

Objašnjenje: Verovali, ili ne, krokodil ponekad zaista plače, ali ne od tuge i žalosti, već zato što su mu suzne i pljuvačne žlezde u tesnoj vezi, pa kad proždire žrtvu, refleksno suzi, tačnije pušta krupne suze. Oni, koji su imali prilike to da vide zaključili su da ova zver odista oplakuje svoje žrtve. Tako je nastao ovaj idiom.

Ni po babu, ni po stričevima

Idiom označava nečiji pravedni sud i nepristrasnost. Objašnjenje stiže iz narodne pesme “Uroš i Mrnjavčevići”. Oni koji su je na vreme pročitali znaju da je u njoj Marko Kraljević, pravično, bez obzira na pritisak oca i stričeva (moćnih feudalaca) presudio da cara Dušana treba da nasledi jedino i isključivo njegov sin − kasnije car Uroš Nejaki. Time je Marko pored ostalog i ispoštovao zakletvu, koju je dao majci Jevrosimi.

Potemkinova sela

Fraza se koristi kada hoćemo da naglasimo da je nešto obmana ili varka.

Objašnjenje potiče iz vremena ruske carice Katarine II, a vezano je za prevaru koju je osmislio caričin ljubavnik, knez Georgije Aleksandrovič Potemkin, inače vrhovni komandant vojske i prvi ministar.

On je, naime, uredio da se nakon rusko-turskog rata na brzinu doteraju kuće i dvorišta novoosvojenih krajeva i to samo kraj puta kojim je te 1787. godine prolazila Katarina Velika u pratnji austrijskog kolege Josifa II. Sve je izgledalo idealno: kuće sa predivnim fasadama, bašte pune cveća, a na kapijama doterani seljaci, koji ne skidaju osmeh s lica, mašući carici.

Potemkin je ovom prilikom Katarini pokazao i novosagrađenu tvrđavu u Hersonu… Čitavu prevaru otkrio je caričin prijatelj, francuski poslanik grof Segir, svedočeći u svojim memoarima “o obmani nesvakidašnjih razmera”. O naseobinama od kartona, seljacima u svečanim nošnjama koje su premeštali duž puta, džakovima punim peska umesto žita…

(Katarina Vuković)

Izvor: telegraf.rs

Podijeli: