Ta tehnika podrazumeva da se čovek probudi u određenoj fazi sna, u kojoj se realnost “pretvara” u fantaziju.

Izvor: nationalgeographic.rs

Foto: shhutersstock

Tehnika spavanja, koju su koristili Salvador Dali i Tomas Edison kako bi poboljšali kreativnost, verovatno ima osnova u nauci, utvrdili su istraživači.

Ta tehnika podrazumeva da se čovek probudi u određenoj fazi sna, u kojoj se realnost “pretvara” u fantaziju.

Da bi uspeli u tome, Dali i Edison su držali u ruci neki objekat, kao što je kašika ili lopta. Kada bi zaspali, ona bi im ispala iz ruke, napravila buku i probudila ih. Posle par trenutaka na ivici nesvesnog, krenuli bi da rade, piše “Lajvsajens”, a prenosi Sputnik.

“Koktel za kreativnost”

Ta rana faza sna, poznata kao hipnagogija ili N1 faza, u kojoj su stanja budnosti i spavanja spojena, traje tek nekoliko minuta pre nego što se utone u dubok san, ali može biti “idealan koktel za kreativnost”, tvrde naučnici u novom radu objavljenom u časopisu “Sajens advens”.

Ljudi provedu oko pet odsto noćnog sna u toj fazi, a ona je do sada malo proučavana, kaže Delfina Odijet, naučnica sa Instituta za neurološka istraživanja u Parizu, koja je predvodila istraživanje.

U N1 fazi ljudi mogu da zamišljaju objekte, boje ili čak delove sna pred zatvorenim očima, ali i dalje čuju šta se događa oko njih, a to može da se značajno razlikuje od osobe do osobe, kaže Odijetova.

Inspirisana metodom koju su primenjivali Edison i Dali, ona i njene kolege ispitivale su je na 103 ljudi.

Njima su predstavili matematički problem u kom je trebalo da pogode poslednju brojku u nizu, a dali su im dva pravila koja treba da primene kako bi je odgonetnuli.

Međutim, istraživači su koristili i treće, skriveno pravilo da je osma, poslednja brojka u nizu bila ista kao i druga brojka u nizu. Ko bi to shvatio, brže bi rešio problem.

Pronalazak skrivenog pravila

Zatim su dobili pauzu od 20 minuta i rečeno im je da se tokom nje odmaraju ili spavaju u fotelji u mračnoj sobi, ali tako što će u ruci držati čašu, koja će im ispasti iz ruke ako utonu u san i probuditi ih. Takođe, pratili su njihovu moždanu aktivnost putem elektroencefalografa (EEG).

Kada je pauza završena, ispitanici su nastavili da rešavaju matematičke probleme.

Utvrđeno je da su ispitanici koji su proveli bar 15 sekundi u N1 fazi sna imali 83 odsto više šanse da otkriju skriveno pravilo za rešavanje zadataka, nasuprot 30 odsto kod onih koji su ostali budni.

Međutim, da su ispitanici skliznuli u dublji san, takozvanu N2 fazu, efekat bi nestao, smatraju naučnici.

Kratak san dramatično popravlja rezultate

Robert Stikgold, profesor psihijatrije na Harvardu i direktor Centra za san i kogniciju bolnice u Bostonu, kaže da ovo istraživanje daje veliki značaj hipnagogiji, koja je potcenjena u nauci. Kako objašnjava, kratak period sna može dramatično da poveća mogućnost rešavanja zadataka na kojima smo prethodno radili. To je posebno važno jer nije potrebno da ljudi spavaju dubokim snom, kako bi došli do boljeg rada, objašnjava on.

Nije objašnjeno na koji način N1 faza sna podstiče kreativnost, ali budući da se radi o polusvesnom stanju u kom ljudi gube kontrolu nad nekim delovima misli, ali su ih i dalje svesni, mogla bi da kreira idealno stanje opuštene kognitivnosti i čudnih asocijacija, stanje u kom postoji sposobnost da se rode nove ideje, kaže Odijet.

Ispitanici su odgovarali i šta su “videli” tokom tog kratkog perioda sna, a jedna trećina je rekla da su to bile stvari u vezi sa zadatkom koji su imali, ali nisu videli rešenje do kog su kasnije došli.

Psiholozi se slažu da je potrebno dodatno istraživanje na koji način N1 faza sna utiče na kreativnost i mogućnost rešavanja zadataka.