Ako pitate istoričara specijalizovanog za srednji vek, Majkla Mekormika, koja godina u istoriji je bila najgora za život, on će odgovoriti: “536. Ne 1349, kada je Crna smrt zbrisala pola Evrope. Ne 1918, kada je grip ubio 50 do 100 miliona uglavnom mladih ljudi, nego 536. Ta godina je u Evropi bila početak jednog od najgorih perioda za život, ako ne i najgora godina u istoriji”, kaže Mekormik, istoričar i arheolog sa Univerziteta Harvard.

Izvor: nationalgeographic.rs

Tajanstvena magla gurnula je Evropu, Bliski istok i delove Azije u mrak, i tokom obdanice i tokom noći — čitavih 18 meseci. “Sunce i Mesec su davali svoju svetlost ali bez sjaja, tokom cele godine”, pisao je vizantijski istoričar Prokopije. Temperature u leto 536. pale su za 1,5 do 2,5°C, čime je započela najhladnija decenija u poslednjih 2300 godina. Tog leta je u Kini pao sneg; nisu uspeli usevi; ljudi su gladovali. Irske hronike takođe beleže “neuspeh žita i nestašicu hleba od 536. do 539. godine”, piše Scinece. A onda je 541. godine, bubonska kuga pogodila rimsku luku Pelusijum, u Egiptu. Ono što je kasnije postalo poznato kao Justinijanova kuga – brzo se širilo, i zbrisalo jednu trećinu, ako ne i do jedne polovine, stanovništva Istočnog rimskog carstva, što je ubrzalo njegovo propadanje, kaže Mekormik.

Šta je izazvalo tajanstvenu maglu?

Istoričari su odavno znali da je sredina šestog veka bila mračno vreme iz mnogo razloga, pa izraz Mračni vek nije bio samo simboličan.

Izvor tajanstvene magle bio je zagonetka sve do 21. veka kada je Mekormikov tim zajedno sa glaciologom Paulom Majevskim sa Instituta za klimatske promene Univerziteta Mejn, uradio ultrapreciznu analizu leda sa švajcarskog glečera.

Otkako su studije godova drveća 1990-ih sugerisale da su leta oko 540. godine bila neobično hladna, istraživači su tragali za uzrokom. Pre nekoliko godina polarna ledena jezgra na Grenlandu i Antarktiku dala su trag. Kada vulkan eruptira, on izbacuje sumpor, bizmut i druge supstance visoko u atmosferu, gde formiraju aerosolni veo koji reflektuje sunčevu svetlost nazad u svemir, hladeći planetu. Upoređivanjem ledenog zapisa ovih hemijskih tragova sa nalazima koje je dalo drveće, tim predvođen Majklom Siglom, sada sa Univerziteta u Bernu, otkrio je da je skoro svakom neobično hladnom letu u poslednjih 2500 godina prethodila vulkanska erupcija.

Inspirisani ovim saznanjem, Majevski i njegov interdisciplinarni tim odlučili su da potraže iste tragove erupcija u ledenom jezgru izbušenom 2013. u glečeru Colle Gnifetti u švajcarskim Alpima. Jezgro dugačko 72 metra sadrži više od 2000 godina tragova erupcija vulkana, saharskih oluja i ljudskih aktivnosti. Tim je dešifrovao ove zapise koristeći metodu ultra visoke rezolucije. Svaki od uzoraka — nekih 50.000 sa svakog metra jezgra — testirali su na desetak elemenata. Ovom metodom tim je precizno odredio kada su se desile oluje i vulkanske erupcije koje su dovele do zagađenja.

Tim je izvestio da je kataklizmična vulkanska erupcija na Islandu izbacila pepeo širom severne hemisfere početkom 536. Zatim su usledile još dve masivne erupcije, 540. i 547. Ponovljene erupcije vulkana, praćene kugom, gurnule su Evropu u ekonomsku stagnaciju koja je trajala do 640. godine. Tada je, kako se pokazao još jedan trag u ledu — pojavilo više olova u vazduhu — što označava ponovni razvoj rudarstva.